eBolovanje – Poslodavac: ko mora, od kada i šta poslodavac radi kad zaposleni ode na bolovanje

eBolovanje – Poslodavac je državni portal na eUpravi kroz koji poslodavac preuzima elektronske doznake svojih zaposlenih, prati status bolovanja i podnosi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) zahteve za obračun ili refundaciju naknade zarade. Izabrani lekar bolovanje otvara, produžava i zaključuje u sistemu eBolovanje, a poslodavac sve to vidi na portalu — bez papira i bez čekanja da zaposleni donese potvrdu.

Pravni osnov je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja e-Bolovanje – Poslodavac („Službeni glasnik RS“ br. 109/2025) i pravilnik koji ga prati (71/2026).

Preduzetnik i paušalac bez zaposlenih nisu u obavezi. Zakon predviđa i kazne za nepristupanje sistemu: za pravno lice od 50.000 do 200.000 dinara, za preduzetnika od 10.000 do 50.000, za odgovorno lice od 5.000 do 25.000.

• ·Prvih 30 dana — poslodavac. Naknada je najmanje 65 % prosečne zarade zaposlenog iz prethodnih 12 meseci (Zakon o radu, čl. 115), a 100 % kad je uzrok povreda na radu ili profesionalna bolest. Isplaćuje se uz redovnu zaradu i ide u poresku prijavu PPP-PD pod svojom šifrom vrste prihoda — ne pod zaradom.
• ·Od 31. dana — RFZO. Poslodavac naknadu i dalje isplati zaposlenom, pa je traži od RFZO-a: zahtevom za refundaciju (novac se vraća poslodavcu) ili zahtevom za obračun (RFZO uplati na namenski račun poslodavca). I ovaj deo ide u PPP-PD pod svojom šifrom (naknada na teret RFZO).
• ·Izuzetak od prvog dana. Za negu bolesnog deteta mlađeg od tri godine naknadu snosi RFZO od prvog dana bolovanja.

Zahtev RFZO-u za naknadu zarade podnosi se u roku od 15 dana od isplate zarade ostalim zaposlenima za taj mesec. Podnosi ga zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice (knjigovođa može biti ovlašćen), potpisuje se kvalifikovanim elektronskim sertifikatom. Uz prvi zahtev za to bolovanje portal traži:

• ·Potvrdu o ostvarenoj zaradi za 12 meseci pre meseca u kom je bolovanje počelo — po mesecu: plaćeni sati, neto, bruto i datum isplate. Portal je prima kao XML fajl tačno određene strukture (ručno prepisivanje 12 puta po pet brojeva je mesto gde greške najčešće nastaju).
• ·Platne listiće po mesecu za iste mesece, kao zasebne PDF fajlove.

RFZO zatim donosi odluku i izdaje obračun (obrazac OZ-10) koji se vidi na portalu. Pravo na refundaciju se može ostvariti do tri godine, ali rok od 15 dana je rok za redovan postupak.

• ·Ne vide doznaku. Zaposleni je na bolovanju, lekar je sve uneo, a poslodavac čeka papir koji nikad ne stiže — jer nije registrovan na portalu ili niko ne gleda.
• ·Bolovanje u prijavi ide pod zaradom. Naknada za bolovanje ima svoje šifre vrste prihoda (do 30 dana, povreda na radu, na teret RFZO). Program koji sve šalje pod jednom šifrom daje prijavu koja je formalno pogrešna.
• ·Propuštaju 31. dan. Dok bolovanje traje, niko ne broji dane — a od 31. dana trošak više nije poslodavčev. Bez evidencije koja to označi, refundacija se ne traži ili se traži kasno.
• ·Ručno prepisuju 12 meseci zarade. Potvrda o zaradi se popunjava iz obračuna koji već postoje — svaki ručni prepis je prilika za grešku koju RFZO vrati.

Portal nema API, pa duplo radi sa fajlovima: izvoz bolovanja sa portala (XML ili JSON) uvozi se u evidenciju i uparuje sa radnicima — bez dijagnoza i drugih zdravstvenih podataka, koji se ne čitaju. Iz evidencije program sam predloži redove bolovanja u obračunu zarade po danima (do 30. dana teret poslodavca, od 31. RFZO), u PPP-PD ih šalje pod pravim šiframa sa tačnim brojem dana, računa rok za zahtev od datuma isplate i podseća dok zahtev ne bude podnet. Na kartici radnika potvrda o ostvarenoj zaradi se popuni iz zaključenih obračuna i preuzima kao XML za portal, uz ZIP platnih listića po mesecu.

Sve je deo modula Plate u paketu Kancelarija, bez doplate. Detalji su u dokumentaciji: eBolovanje — bolovanja sa portala, obračun i zahtev ka RFZO i Plate.

Da li zaposleni i dalje donosi doznaku na papiru?

Ne. Za bolovanja otvorena od 1. januara 2026. lekar doznaku izdaje elektronski, a poslodavac je preuzima na portalu eBolovanje – Poslodavac. Zaposleni nema šta da donese — ali poslodavac mora da bude registrovan na portalu da bi doznaku video.

Ja sam preduzetnik sa dva zaposlena — od kada me se ovo tiče?

Od 1. januara 2027. Do tada portal možete da koristite dobrovoljno, a od tog datuma ste u obavezi kao i firme. Preduzetnik bez zaposlenih (i paušalac bez zaposlenih) nije u obavezi.

Može li moj program za plate da se poveže sa portalom?

Ne — portal nema programski pristup (API), i to piše u zvaničnim pitanjima i odgovorima. Radi se isključivo kroz veb portal sa prijavom eID-om. Ono što program može jeste da čita fajl koji portal izvozi i da pravi fajlove koje portal traži (potvrdu o zaradi u XML-u i platne listiće).

Ko plaća bolovanje?

Prvih 30 dana poslodavac — najmanje 65 % prosečne zarade zaposlenog iz prethodnih 12 meseci, a 100 % za povredu na radu. Od 31. dana naknadu snosi RFZO: poslodavac je isplati, pa je traži nazad zahtevom na portalu. Za negu deteta do tri godine RFZO snosi naknadu od prvog dana.

Koji je rok za zahtev RFZO-u?

Petnaest dana od dana isplate zarade ostalim zaposlenima za taj mesec. Zahtev se podnosi na portalu, potpisuje kvalifikovanim sertifikatom, a uz prvi zahtev za to bolovanje prilaže se potvrda o ostvarenoj zaradi za prethodnih 12 meseci i platni listići po mesecu.

Šta ako propustim rok?

Pravo na refundaciju ne propada odmah — može se tražiti do tri godine. Ali rok od 15 dana je rok za redovan postupak, a kasni zahtevi znače kasniji novac. Zato je važno da program računa rok od datuma isplate i podseća.