Otvaranje firme u Srbiji za strance: koraci, troškovi, porezi i boravak

Društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.) je oblik koji stranci gotovo uvek biraju: odgovornost članova je ograničena na ulog, osnivač može biti strano fizičko ili pravno lice, a direktor ne mora imati prebivalište u Srbiji. Minimalni osnovni kapital je simboličan — najmanje 100 dinara, osim kad poseban zakon za određenu delatnost traži više (Zakon o privrednim društvima, član 145). Ulog ne mora biti uplaćen pre registracije; potvrda o uplati se dostavlja kad se ulog uplati.

Preduzetnik (uključujući paušalno oporezivanje) je oblik vezan za fizičko lice koje posluje lično, pa za vlasnika koji ne živi u Srbiji po pravilu nije prvi izbor. U ovom vodiču ostajemo kod d.o.o.

• Dokaz identiteta. Strano fizičko lice prilaže kopiju pasoša (ili lične karte izdate strancu). Strano pravno lice prilaže izvod iz registra države u kojoj je osnovano, sa prevodom.
• Evidencijski broj za stranca (EBS). Stranac bez JMBG-a dobija evidencijski broj koji izdaje MUP; u prijavi se upisuje u polje za JMBG i mora biti identičan onom u elektronskom sertifikatu potpisnika, inače aplikacija APR-a ne dozvoljava potpisivanje.
• Kvalifikovani elektronski sertifikat ili punomoćnik. Prijava se podnosi i potpisuje elektronski. Strani osnivači u praksi daju punomoćje advokatu ili agenciji koja ima sertifikat i vodi postupak.
• Osnivački akt. Odluka o osnivanju (jednočlano društvo) ili ugovor o osnivanju (višečlano). Potpisuje se elektronskim sertifikatom osnivača ili se digitalizuje po zakonu.
• Podaci o firmi. Poslovno ime, sedište (adresa u Srbiji), pretežna delatnost (šifra), direktor kao zakonski zastupnik i, ako nije u osnivačkom aktu, odluka o njegovom imenovanju.

Od 17. maja 2023. osnivanje privrednog društva registruje se isključivo elektronski, kroz eRegistraciju Agencije za privredne registre (APR). Naknada za registraciju osnivanja d.o.o. sa registracijom i objavom osnivačkog akta iznosi ukupno 8.000 dinara i plaća se karticom ili na račun koji aplikacija prikaže sa generisanim pozivom na broj.

Registrator odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema prijave (Zakon o postupku registracije u APR-u, član 15); prijava podneta neradnog dana smatra se podnetom prvog narednog radnog dana. Rešenje stiže elektronski. Uz registraciju firma dobija matični broj i PIB (jedinstvena registracija preko APR-a), a po dobijanju broja prijave osnivač upisuje stvarne vlasnike u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika.

• Poslovni račun. Firma mora imati račun u banci u Srbiji; banke sprovode identifikaciju zastupnika i vlasnika, pa u praksi traže lično prisustvo ili overeno punomoćje. Pečat nije obavezan po Zakonu o privrednim društvima.
• PDV. Evidentiranje je obavezno kad ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara; ispod toga je dobrovoljno. Opšta stopa je 20 %, posebna 10 %.
• SEF — e-fakture. Firme u sistemu PDV-a izdaju i primaju e-fakture preko Sistema elektronskih faktura. Na SEF se prijavljuje zakonski zastupnik kvalifikovanim elektronskim sertifikatom (ili kroz ConsentID); program se povezuje API ključem. Ko je obveznik i kako se počinje: SEF i e-fakture: kako da počnete.
• eOtpremnice. Elektronske otpremnice su obavezne od 1. januara 2026. za javni sektor, akcizne proizvode i dobavljače javnog sektora, a od 1. oktobra 2027. za sav promet između firmi: eOtpremnice u Srbiji.
• Fiskalizacija se tiče samo prometa na malo; firma koja prodaje drugim firmama ili pruža usluge nema fiskalnu kasu.

Stopa poreza na dividendu koja pripada stranom vlasniku zavisi od ugovora sa njegovom državom — proverite tekst ugovora ili pitajte knjigovođu pre prve isplate. Knjige vodi lice koje ispunjava uslove iz Zakona o računovodstvu; za stranog vlasnika to je u praksi knjigovodstvena agencija, jer se postupci pred državom vode na srpskom.

Osnivanje firme ne daje samo po sebi pravo na boravak. Ko hoće da živi i radi u Srbiji traži jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad po osnovu samozapošljavanja (vlasnik firme); kome je za ulazak potrebna viza, prvo traži vizu D. Zahtev se podnosi elektronski preko portala Welcome to Serbia, o urednom zahtevu se odlučuje u roku od 15 dana, dozvola važi do tri godine i izdaje se kao biometrijska kartica, a produženje se traži najkasnije do isteka.

Vlasniku koji ne čita srpski najviše znači da svoje fakture, izvode i stanje firme vidi na jeziku koji razume, dok knjigovođa radi u istom programu na srpskom. duplo ima interfejs na engleskom, računi kupcima mogu biti dvojezični (srpski/engleski) sa iznosom u evrima, e-fakture idu na SEF, a izvodi banke se uvoze i uparuju sa računima.

• APR — eRegistracija osnivanja jednočlanog i višečlanog d.o.o.
• APR — Naknade za registraciju privrednih društava
• Zakon o privrednim društvima (Pravno-informacioni sistem RS)
• Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica (Poreska uprava)
• Poreska uprava — Opšte o PDV-u
• Poreska uprava — Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
• Protokol uz ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Švajcarskom (2023)
• APR — Rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja
• SEF — Najčešće postavljana pitanja
• Welcome to Serbia — Viza za inostrane vlasnike firmi
• Welcome to Serbia — Informacije o jedinstvenoj dozvoli

Mogu li kao stranac da budem jedini osnivač i direktor firme u Srbiji?

Da. Osnivač d.o.o. može biti strano fizičko ili pravno lice, a direktor stranac bez prebivališta u Srbiji. Boravak u Srbiji nije uslov za registraciju; uslov postaje tek ako osnivač hoće da živi i radi u Srbiji — tada mu treba jedinstvena dozvola za privremeni boravak i rad.

Moram li lično da dođem u Srbiju da bih otvorio firmu?

Za registraciju u APR-u ne: prijava je elektronska i može je podneti punomoćnik (advokat ili agencija) sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatom. Za otvaranje poslovnog računa banke u praksi traže lično prisustvo zastupnika ili overeno punomoćje — proverite sa izabranom bankom.

Koliko traje i koliko košta registracija?

APR odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema uredne prijave. Naknada za registraciju osnivanja sa osnivačkim aktom je 8.000 dinara. Na to dolaze troškovi evidencijskog broja za stranca, sertifikata ili punomoćja, prevoda stranih isprava i bankarske tarife.

Da li firma mora odmah u sistem PDV-a?

Ne. Obaveza nastaje kad promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara; ispod toga evidentiranje je dobrovoljno. Firma u sistemu PDV-a izdaje i prima e-fakture preko SEF-a.

Mogu li firmu da vodim na engleskom?

Postupci pred APR-om, Poreskom upravom i bankama vode se na srpskom, pa stranom vlasniku praktično treba knjigovođa ili agencija. Sam program za fakture i knjige može biti na engleskom — duplo ima engleski interfejs, a računi kupcima mogu biti dvojezični.